Опсада Магдебурга (1631)

Опсада Магдебурга
Део шведске фазе тридесетогодишњег рата

Пљачка Магдебурга, слика из 19. века.
Време20. март - 20. мај 1631.
Место
Исход хабсбуршка победа
Сукобљене стране
 Хабсбуршка монархија
Католичка лига		 Magdeburg Магдебург
 Шведска
Команданти и вође
Хабзбуршка монархија Јохан Тили
Хабзбуршка монархија Готфрид Папенхајм

Шведска Дитрих Фалкенберг  †

Magdeburg Кристјан Вилхелм од Бранденбурга  (РЗ)
Јачина
око 25.000 војника[1]
86 топова[1]		 3.000 војника[2]
Жртве и губици
лаки[1] око 20.000[3][а]
  • п
  • р
  • у
Тридесетогодишњи рат
Чешко-фалачки период (1618-1623)
  • Бела гора (1620)
  • Вислох (1622)
  • Вимпфен (1622)
  • Хехст (1622)
  • Флерис (1622)
  • Штатлон (1623)

Дански период (1625-1629)

  • Десау (1625)
  • Лутер (1626)

Шведски период (1630-1635)

  • Магдебург (1631)
  • Брајтенфелд (1631)
  • Лицен (1632)
  • Нердлинген (1634)

Шведско-француски период (1635-1648)

  • Брајтенфелд (1642)
  • Рокроа (1643)

Опсада Магдебурга (1631) била је једна од најкрвавијих битака у трећој, шведској фази тридесетогодишњег рата (1630-1635). Као протестантско упориште и главни ослонац шведског краља Густава II Адолфа у Немачкој, Магдебург је у тридесетогодишњем рату опседан од снага Католичке лиге два пута: неуспешно 1626. и поново 1631.[б] У другој опсади, савладавши снажан отпор становништва Магдебурга, командант снага Католичке лиге Јохан Тили заузео је град 20. маја 1631, опљачкао га и већим делом спалио.[3][2]

Позадина

Основан око 805, Магдебург је већ од 12. века постао важан трговачки град и члан Ханзе,[3] а од средине 16. века снажно упориште реформације. Магдебург је у почетној фази шведског периода тридесетогодишњег рата (1630-1635) био главни ослонац шведског краља Густава II Адолфа у Немачкој.[3]

Победа шпанских и аустријских Хабсбурговаца и Католичке лиге у данском периоду тридесетогодишњег рата (1625-1629) и избијање царских трупа на јужну обалу Балтичког мора довело је до формирања нове антихабсбуршке коалиције, чији су главни носиоци били Француска и Шведска, које су и формално склопиле савез 13. јануара 1631: Густав II Адолф се обавезао да уђе са војском у Немачку, док се Луј XIII обавезао да сноси трошкове операција. Још пре тога шведски краљ се у јуну 1630. искрцао у северну Немачку и до краја 1630 заузео целу Померанију и Мекленбург, створивши тако основицу за даље операције на југ и запад.[1]

Опсада

Крајем јануара 1631. почео је обострани покрет трупа. Густав Адолф кренуо је на Лабу, док је Тили, командант свих царских трупа и Католичке лиге, кренуо од Франфурта на Одри на запад. Пошто је заузео протестантски Бранденбург и уништио у њему сав шведски гарнизон, пошао је ка Магдебургу, већ опседнутом од царског генерала Готфрида Папенхајма.[4] Покушај Густава Адолфа да наметне Тилију одсудну битку није успео. Чак ни његово изненадно освајање Франкфурта на Одри (13. априла 1631) није утицало на Тилија да прекине опсаду. Тили се прикључио Папенхајму и удруженим снагама (око 22.000 пешака и 3.000 коњаника, са 86 тешких топова) савладали су жилав отпор становника Магдебурга и ноћу 20. маја освојили град, опљачкали га и спалили.[1]

Последице

О паду Магдебурга, гроф Папенхајм, вођа нападача, јавио је писмом цару:

Верујем да је страдало преко двадесет хиљада душа. Сигурно је да страшније дело и божија казна није виђена још од пада Јерусалима. Сви наши војници обогатили су се. Бог је с нама.[5]

Пад Магдебурга и покољ протестантског становништва изазвали су револт у протестантским државама Немачке. Непосредно после опсаде изборни кнезови Бранденбурга и Саксоније пришли су Густаву Адолфу, [6] који је већ 28. јула потукао Тилија у бици код Вербена на Лаби.[1]

Напомене

  1. ^ Цео гарнизон од 3.000 војника и 17.000 од укупно 36.000 становника.[2]
  2. ^ У обе опсаде учествовали су Хрвати и Срби, коњаници из Војне крајине,[3] у служби Хабсбуршке Монархије.

Референце

  1. ^ а б в г д ђ Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 121. 
  2. ^ а б в Durant, Will (2011). The Age of Reason Begins. Durant, Ariel. Riverside: Simon & Schuster. стр. 584. ISBN 978-1-4516-4764-8. OCLC 1085167913. 
  3. ^ а б в г д Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 196. 
  4. ^ „Gottfried Heinrich, count zu Pappenheim | German officer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-15. 
  5. ^ Medick, Hans; Selwyn, Pamela (2001). „Historical Event and Contemporary Experience: The Capture and Destruction of Magdeburg in 1631”. History Workshop Journal. Oxford University Press. No. 52 (52): 23—48. JSTOR 4289746. doi:10.1093/hwj/2001.52.23. 
  6. ^ Живојиновић, Драгољуб (1985). Успон Европе (1450-1789). Нови Сад: Матица Српска. стр. 247, 192. 

Литература

  • Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Durant, Will (2011). The Age of Reason Begins. Durant, Ariel. Riverside: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4516-4764-8. OCLC 1085167913. 
Нормативна контрола: Државне Уреди на Википодацима
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Чешка