Папа Климент VII
Климент VII | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | (1478-12-26)26. децембар 1478. |
Место рођења | Фиренца, |
Датум смрти | 25. септембар 1535.(1535-09-25) (56 год.) |
Место смрти | Рим, |
Папа | |
Претходник | Хадријан VI |
Наследник | Павле III |
Папа Климент VII (итал. Giulio de' Medici; лат. Clemens VII, Фиренца 26. мај 1478 — Рим 25. септембар 1535) је био римски папа од 18. новембра 1523. до своје смрти.[3] Он се сматра „најнесрећнијим од папа”. Владавину Климента VII обележила су брзе узастопне политичке, војне и верске борбе, многе дуго у настајању, које су имале далекосежне последице по хришћанство и светску политику.[4] Приступио је Светој лиги Француске, Венеције и Милана против цара Карла V. Када је царска војска заузела Рим 1527, био је заробљен. Касније је враћен на папски престо, па је Карла V крунисао за цара у Болоњи 1530. Дошао је у сукоб са енглеским краљем Хенријем VIII, јер је одбио да одобри његов развод брака са Каталином од Арагона. Брак је у мају 1533. поништио кентерберијски надбискуп Томас Кранмер. Тај сукоб је изазвао раскид између Енглеске и Рима, а краљ је 1534. основао англиканску цркву и прогласио се за њеног поглавара.
Изабран 1523. године на крају италијанске ренесансе, Клемент је дошао на папинство са високом репутацијом државника.[5] Он је примерно служио као главни саветник папе Лава X (1513–1521), папе Хадријана VI (1522–1523) и похвално као велики маестро у Фиренци (1519–1523).[6][7][5] Преузимајући вођство у време кризе, са ширењем протестантске реформације; црквом пред банкротством; и великим, страним армијама које су извршиле инвазију на Италију, Клемент је у почетку покушавао да уједини хришћански свет склапајући мир међу многим хришћанским вођама тада у сукобу.[8] Касније је покушао да ослободи Италију од стране окупације, верујући да то угрожава слободу цркве.[4]
Сложена политичка ситуација током 1520-их година осујетила је Клементове напоре.[9] Наследивши изазове без преседана, укључујући протестантску реформацију Мартина Лутера у северној Европи; огромна борба за моћ у Италији између два најмоћнија европска краља, цара Светог римског царства Карла V и Франсое I Валое, од којих је сваки захтевао да папа изабере страну; и турске инвазије на источну Европу предвођене Сулејманом Величанственим, Клементове проблеме погоршао је спорни развод енглеског краља Хенрија VIII, што је довело до тога да се Енглеска одвојила од Католичке цркве; и 1527. године, погоршали односи са царем Карлом V су довели насиља и пљачке Рима, током које је Клемент био у затвору. Након што је побегао из заточеништва у замак Сант'Анђело, Клемент - са мало преосталих економских, војних или политичких опција - компромитовао је независност Цркве и Италије удруживши се са својим бившим тамничаром, Карлом V.[4][5]
Клемент је оставио значајно културно наслеђе у традицији Медичија.[10] Наручио је иконична уметничка дела Рафаела, Бенвенута Челинија и Микеланђела, укључујући и рад потоњег уметника Последњи суд у Сикстинској капели.[11][12][13] Што се тиче науке, Клемент је најпознатији по томе што је 1533. одобрио теорију Николе Коперника да се Земља окреће око Сунца - 99 година пре суђења за јерес Галилеу Галилеју за сличне идеје.[14][15][16] Црквено, Клемент је запамћен по наређењима која штите Јевреје од инквизиције, одобравају Театинског и Капуцинерског реда, и обезбеђују острва Малта за Малтешке витезове.[17][18][19][20][21]
Младост
Живот Ђулија де Медичија је почео под трагичним околностима. Дана 26. априла 1478. - тачно месец дана пре његовог рођења - његов отац, Ђулијано де Медичи (брат Лоренца Величанственог), убијен је у катедрали у Фиренци од стране своје породице, у ономе што је данас познато као „Пацијева завера“.[22] Он је незаконито рођен 26. маја 1478. године у Фиренци; тачан идентитет његове мајке остаје непознат, иако мноштво научника тврди да је то била Фиорета Горини, ћерка универзитетског професора.[22][23] Првих седам година живота Ђулио је провео са својим кумом, архитектом Антониом да Сангалом старијим.[22]
Након тога, Лорензо Величанствени га је одгојио као једног од својих синова, заједно са својом децом Ђиованијем (будућим папом Лавом X), Пјером и Гулијаном.[24] Школован у палати Медичи у Фиренци од стране хуманиста попут Анђела Полизијана, и заједно са чудотворцима попут Микеланђела, Ђулио је постао успешан музичар.[24][25] По личности је био на гласу као стидљив, а по физичком изгледу згодан.[26]
Ђулијева природна склоност била је за свештенство, али му је његова нелегитимност онемогућила високе положаје у Цркви. Стога му је Лорензо Величанствени помогао да изгради војничку каријеру.[22] Он је био је уписан у редове витезова са Родоса, али је такође постао велики игуман Капуе.[22] Године 1492, када је Лоренцо Величанствени умро и Ђиовани де Медици преузео дужност кардинала, Ђулио се више укључио у црквене послове.[22] Он је студирао канонско право на Универзитету у Пизи и пратио Ђованија на конклави 1492. године, где је Родриго Борџија изабран за папу Александра VI.[22]
Након недаћа прворођеног сина Лоренца Величанственог, Пјера Несрећног, Медичији су 1494. протерани из Фиренце.[27] Током наредних шест година, кардинал Ђиовани и Ђулио заједно су путовали Европом - два пута су хапшени (прво у Улму у Немачкој, а касније у Руану, у Француској). Сваки пут их је Пјеро Несрећни избавио.[22] Године 1500. обојица су се вратили у Италију и усредсредили своје напоре на поновно оснивање породице у Фиренци.[28] Обојица су били присутни у бици код Равене 1512. године, где су Французи заробили кардинала Ђованија, али је Ђулио побегао; то је довело до тога да је Гулио постао изасланик папе Јулија II.[29] Исте године, уз помоћ папе Јулија и шпанских трупа Фердинанда Арагонског, Медичи су преузели контролу над Фиренцом.[22]
Референце
- ^ Miranda, Salvador. „The Cardinals of the Holy Roman Church - Biographical Dictionary - Consistory of September 23, 1513”. webdept.fiu.edu.
- ^ Cheney, David M. „Pope Clement VII (Giulio de' Medici) [Catholic-Hierarchy]”. www.catholic-hierarchy.org.
- ^ "List of Popes," Catholic Encyclopedia (2009); retrieved 2011-11-16.
- ^ а б в „Clement VII”. Encyclopaedia Britannica Volume 5. Akron, Ohio: The Werner Company. 1905. 05015678.
- ^ а б в „Clement VII, Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com.
- ^ „The Works of John Adams, vol. 5 (Defence of the Constitutions Vols. II and III) - Online Library of Liberty”. oll.libertyfund.org.
- ^ „Luminarium Encyclopedia: Pope Clement VII (Giulio de' Medici) (1478-1534)”. www.luminarium.org.
- ^ Gouwens, Kenneth; Sheryl E. Reiss (2005). The Pontificate of Clement VII: History, Politics, Culture. Aldershot UK; Burlington VT USA: Ashgate. ISBN 978-0-7546-0680-2.
- ^ Thurston, Herbert. „Catholic Encyclopedia: Pope Clement VII”. www.newadvent.org.
- ^ Chastel, André (1983). The Sack of Rome, 1527. Princeton: Princeton U.P. ISBN 978-0-691-09947-7.
- ^ Hankins, James (10. 4. 2020). „The Restorative Power of Faith”. Wall Street Journal. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Drawing | British Museum”.
- ^ „Learn the Intriguing (and Sometimes Controversial) History Behind Michelangelo's 'Last Judgment'”. 1. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Copernicus, Nicolaus (1473-1543)”. Online Library of Liberty. Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 26. 09. 2021.
- ^ Rabin, Sheila (17. 9. 2018). Zalta, Edward N., ур. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University — преко Stanford Encyclopedia of Philosophy. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „The Priest Who Realized the Earth Revolved Around the Sun”. National Catholic Register.
- ^ „POPES, THE - JewishEncyclopedia.com”. jewishencyclopedia.com.
- ^ „Pope Clement”. www.jewishvirtuallibrary.org.
- ^ https://capuchins.org/our-history/
- ^ „KNIGHTS OF MALTA”. www.knightsofmalta.com. Архивирано из оригинала 14. 2. 2012. г. Приступљено 19. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „CLEMENTE VII in "Enciclopedia dei Papi"”.
- ^ а б в г д ђ е ж з „The Cardinals of the Holy Roman Church”. Biographical Dictionary. Florida International University. 23. 9. 1513. Приступљено 27. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ "Pope Clement VII," Catholic Encyclopedia; retrieved 2013-10-21.
- ^ а б „The Medici Popes”. Paradox Place. Архивирано из оригинала 15. 6. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Cummings, Anthony M. (1991). „Giulio de' Medici's Music Books”. Early Music History. 10: 65—122. doi:10.1017/S0261127900001108.
- ^ „Clement VII - A Second Medici”. Sts. Martha and Mary Parish. Приступљено 27. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ The Editors of Encyclopædia Britannica. „Piero di Lorenzo de' Medici”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 27. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „The Medici Family”. History. Приступљено 27. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „CLEMENTE VII in "Enciclopedia dei Papi"”. www.treccani.it.
Литература
- Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода - Загреб 1978 (4 том Из-Кзу)
- Cellini, Benvenuto (1902). John Addington Symonds, tr., ур. The Life of Benvenuto Cellini (fifth изд.). New York: Charles Scribner's Sons.
- Gar, Tommaso (1846). Eugenio Alberi, ур. Le relazioni degli ambasciatori veneti al Senato (на језику: италијански). Series 2, Volume III, Secolo XVI, Vol. 1. Firenze: Società editrice fiorentina.
- Roscoe, William (1846). Thomas Roscoe, ур. The life and pontificate of Leo the tenth. Volume I (4th изд.). London: Henry G. Bohn.
- Roscoe, William (1900). Thomas Roscoe, ур. The Life and Pontificate of Leo the Tenth. Volume II (reprint of 4th edition (1846) изд.). G. Bell & sons.
- De Leva, Giuseppe (1866). Storia documentata di Carlo V in correlazione all'Italia. Volume II. Venezia: Naratovich.
- Creighton, Mandell (1894). A History of the Papacy, during the period of the Reformation: The German revolt, 1517-1527. Volume V. London: Longmans, Green, and Company.
- Artaud de Montor, Alexis (1911). The Lives and Times of the Popes. Volume V. New York: The Catholic Publication Society of America.
- Wilkie, William E. (26. 7. 1974). The Cardinal Protectors of England: Rome and the Tudors Before the Reformation. Church History. 44. New York and London: Cambridge University Press. стр. 257–258. ISBN 978-0-521-20332-6. JSTOR 3165218. doi:10.2307/3165218. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- Rodocanachi, Emmanuel. Histoire de Rome. Les pontificats d'Adrien VI et de Clément VII. Paris : Hachette, 1933.
- Chastel, André (1983). The Sack of Rome, 1527. Princeton: Princeton U.P. ISBN 978-0-691-09947-7.
- Hook, Judith (2004). The Sack of Rome: 1527 (2nd изд.). New York: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-4039-1769-0.
- Gouwens, Kenneth; Sheryl E. Reiss (2005). The Pontificate of Clement VII: History, Politics, Culture. Aldershot UK; Burlington VT USA: Ashgate. ISBN 978-0-7546-0680-2.
- Wallace, William E. (2005). Clement VII and Michelangelo: An Anatomy of Patronage. Aldershot UK: Ashgate.
- „The Popes of the Sixteenth and Seventeenth Centuries”. Museum of Foreign Literature, Science, and Art, Volume 28. Philadelphia: E. Little. 1836. Приступљено 24. 9. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Спољашње везе
- Thurston, Herbert (1908). „Pope Clement VII”. Catholic Encyclopedia. 4.
- Phillips, Walter Alison (1911). „Clement/Clement VII (Pope)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). стр. 485–486.
- Catholic Hierarchy, Popes Clement VII
- Cardinals of the Holy Roman Church, Cardinal Medici
- His son Alessandro de Medici
- Paradoxplace Medici Popes' Page
- Adriano Prosperi, "Clemente VII," Enciclopedia dei Papi (2000) [in Italian]
- п
- р
- у
- Списак папа
- графички
- канонизовани
- Папско име
- Гробнице
- постојеће
- непостојеће
- Антипапа
- Папа емеритус
- Папско одрицање
- Изабрани папа
Током Римског царства (до 493)
укључујући под Константином (312—337)
- Петар
- Лин
- Анаклетије
- Климент I
- Еварист
- Александар I
- Сикст I
- Телесфор
- Хигиније
- Пије I
- Аницет
- Сотер
- Елеутерије
- Виктор I
- Зефирин
- Калист I
- Урбан I
- Понтијан
- Антерије
- Фабијан
- Корнелије
- Луције I
- Стефан I
- Сикст II
- Дионисије
- Феликс I
- Еутицијан
- Кај
- Марцелин
- Марцел I
- Евсевије
- Милтијад
- Силвестар I
- Марко
- Јулије I
- Либерије
- Дамас I
- Сириције
- Анастасије I
Остроготско папство (493—537)
Византијско папство (537—752)
Франачко папство (756—857)
- Иноћентије I
- Зосим
- Бонифације I
- Целестин I
- Сикст III
- Лав I
- Хиларије
- Симплиције
- Феликс III
- Геласије I
- Анастасије II
- Симах
- Хормизд
- Јован I
- Феликс IV
- Бонифације II
- Јован II
- Агапит I
- Силвестер
- Вигилије
- Пелагије I
- Јован III
- Бенедикт I
- Пелагије II
- Гргур I
- Сабинијан
- Бонифације III
- Бонифације IV
- Адеодат I
- Бонифације V
- Хонорије I
- Северин
- Јован IV
- Теодор I
- Мартин I
- Евгеније I
- Виталијан
- Адеодат II
- Доно
- Агатије
- Лав II
- Бенедикт II
- Јован V
- Конон
- Сергије I
- Јован VI
- Јован VII
- Сисиније
- Константин
- Гргур II
- Гргур III
- Захарије
- Стефан II
- Павле I
- Стефан III
- Хадријан I
- Лав III
Папски одабир пре 1059
Saeculum obscurum (904—964)
Кресцентска ера (974—1012)
Тосканско папство (1012—1044/1048)
Царско папство (1048—1257)
- Стефан IV
- Паскал I
- Евгеније II
- Валентин
- Гргур IV
- Сергије II
- Лав IV
- Бенедикт III
- Никола I
- Хадријан II
- Јован VIII
- Марин I
- Хадријан III
- Стефан V
- Формоз
- Бонифације VI
- Стефан VI
- Роман
- Теодор II
- Јован IX
- Бенедикт IV
- Лав V
- Сергије III
- Анастасије III
- Lando
- Јован X
- Лав VI
- Стефан VII
- Јован XI
- Лав VII
- Стефан VIII
- Марин II
- Агапит II
- Јован XII
- Бенедикт V
- Лав VIII
- Јован XIII
- Бенедикт VI
- Бенедикт VII
- Јован XIV
- Јован XV
- Гргур V
- Силвестар II
- Јован XVII
- Јован XVIII
- Сергије IV
- Бенедикт VIII
- Јован XIX
- Бенедикт IX
- Силвестар III
- Бенедикт IX
- Гргур VI
- Климент II
- Бенедикт IX
- Дамас II
- Лав IX
- Виктор II
- Стефан IX
- Никола II
- Александар II
- Гргур VII
- Виктор III
- Урбан II
- Паскал II
- Геласије II
- Калист II
- Хонорије II
- Иноћентије II
- Целестин II
- Луције II
- Евгеније III
- Анастасије IV
- Хадријан IV
- Александар III
- Луције III
- Урбан III
- Гргур VIII
- Климент III
- Целестин III
- Иноћентије III
Витербо (1257—1281)
Орвијето (1262—1297)
Перуђа (1228—1304)
Авињонско папство (1309—1378)
Западни раскол (1378—1417)
Ренесансно папство (1417—1534)
Реформаторско папство (1534—1585)
Барокно папство (1585—1689)
- Хонорије III
- Гргур IX
- Целестин IV
- Иноћентије IV
- Александар IV
- Урбан IV
- Климент IV
- Гргур X
- Иноћентије V
- Хадријан V
- Јован XXI
- Никола III
- Мартин IV
- Хонорије IV
- Никола IV
- Целестин V
- Бонифације VIII
- Бенедикт XI
- Климент V
- Јован XXII
- Бенедикт XII
- Климент VI
- Иноћентије VI
- Урбан V
- Гргур XI
- Урбан VI
- Бонифације IX
- Иноћентије VII
- Гргур XII
- Мартин V
- Евгеније IV
- Никола V
- Калист III
- Пије II
- Павле II
- Сикст IV
- Иноћентије VIII
- Александар VI
- Пије III
- Јулије II
- Лав X
- Хадријан VI
- Климент VII
- Павле III
- Јулије III
- Марцел II
- Павле IV
- Пије IV
- Пије V
- Гргур XIII
- Сикст V
- Урбан VII
- Гргур XIV
- Иноћентије IX
- Климент VIII
Просветитељство (око 1640—1740)
Револуцијско папство (1775—1848)
Римско питање (1870—1929)
Ватикан (1929—данас)
- Лав XI
- Павле V
- Гргур XV
- Урбан VIII
- Иноћентије X
- Александар VII
- Климент IX
- Климент X
- Иноћентије XI
- Александар VIII
- Иноћентије XII
- Климент XI
- Иноћентије XIII
- Бенедикт XIII
- Климент XII
- Бенедикт XIV
- Климент XIII
- Климент XIV
- Пије VI
- Пије VII
- Лав XII
- Пије VIII
- Гргур XVI
- Пије IX
- Лав XIII
- Пије X
- Бенедикт XV
- Пије XI
- Пије XII
- Јован XXIII
- Павле VI
- Јован Павле I
- Јован Павле II
Стари и рани средњи век |
|
---|---|
Високи и касни средњи век |
|
Рани нови и нови век |
|