Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

Попис становништва из 1921. године био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.^[1]

Пописом су биле обухваћене разне демографске категорије, укључујући податке о вероисповести и матерњем језику. Међутим, приликом прикупљања и обраде података о матерњем језику, извршена су разна спајања. Тако су говорници сродних језика, српског и хрватског, сврстани у заједничку категорију, а исто је учињено и са говорницима русинског и малоруског (украјинског), који су такође сврстани у заједничку категорију. О размерама поменуте појаве најсликовитије сведочи чињеница да су говорници два сродна, али неспорно различита језика, чешког и словачког, такође сврстани у заједничку категорију за потпуно фиктивни "чехословачки" језик, који је као такав постојао само у интегралистичким (антисловачким) плановима чешког руководства новостворене Чехословачке. Пошто је та држава била блиска савезница Краљевине СХС, београдске државне власти су одлучиле да политику савезничке државе подрже и примене у сопственом попису, остављајући тиме сведочанство о размерама политичког уплива на спровођење овог пописа.^[2]^[3]

Поред таквих и сличних, политички мотивисаних захвата, који су онемогућили добијање прецизних података о говорницима појединих језика, највећим недостатком овог пописа сматра се одлука државних власти да се из пописа изостави прикупљање података о етничкој припадности. Тиме је постављена основа за настанак различитих тумачења, а затим и спорова који су настали поводом покушаја да се до слике о етничкој структури становништва дође путем укрштања података о вероисповести и матерњем језику.^[4]

Попис

Матерњи језик

Структура становништва Краљевине СХС по матерњем језику:^[5]^[6]

Заступљеност по матерњем језику ‍

српски/хрватски	8.218.000	74,36%
словеначки	1.019.997	8,51%
немачки	505.790	4,22%
мађарски	467.658	3,90%
албански	439.657	3,67%
румунски	231.068	1,93%
турски	150.322	1,26%
чешки/словачки	115.532	0,96%
русински	25.615	0,21%
руски	20.568	0,17%
пољски	14.764	0,12%
италијански	12.553	0,11%
осталих и непознато	69.878	0,58%

Срби: 4.791.000; Хрвати: 3.427.000

Вјероисповијест

Структура становништва Краљевине СХС према вјероисповијести:^[7] ^[6]

Заступљеност по вјерском опредјељењу ‍

православна	5.593.057	46,67%
римокатоличка	4.708.657	39,29%
исламска	1.345.271	11,22%
евангелистичка	229.517	1,91%
без конфесије	1.381	0,01%
остале (гркокатоличка, јеврејска...)	107.028	0,89%

Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)

Остало

У Београду је пописано 110.319 становника, без предграђа, у којима је могло бити још око 20.000 становника.^[8]

Види још

Референце

^ Ђурић 1924.
^ Ђурић 1924, стр. I-XXXIII.
^ Kočović 1998a, стр. XXXIX.
^ Mrđen 2002, стр. 77–103.
^ Брозан, Ђорђе. „Demografski idetitet Srba i Hrvata u Jugoslaviji, дио:Demografski podaci o Srbima i Hrvatima, поднаслов:Učešća Srba i Hrvata u ukupnom stanovništvu” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 01. 2014. г. Приступљено 21. јул 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ ^а ^б „Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Приступљено 1. 1. 2014. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ „Краљевина од седам покрајина-попис становништва 1921. у Краљевини СХС.” (на језику: (језик: српски)). Глас јавности. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2013. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ "Политика", 17. феб. 1921

Литература

Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Ђурић, Драгиша М., ур. (1924). Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: 31. јануара 1921. године. Београд: Дирекција државне статистике.
Kočović, Bogoljub (1998a). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 1. Paris: Association Dialogue.
Kočović, Bogoljub (1998b). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 2. Paris: Association Dialogue.
Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.