Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци

Део серије о хришћанству
Хришћанство
Исус Христос Безгрешно зачеће Крштење Распеће Васкрсење
Свето писмо Основе Стари завет Нови завет Канон Књиге Црква Симбол вере
Теологија Бог Света Тројица Отац Син Свети дух Крштење Причешће Јелоосвећење Спасење Христологија Пнеуматологија Есхатологија Апологетика Филозофија Мисија Католичност
Историја Традиција Богородица Апостоли Јудеохришћани Петар Павле Оци Рано хришћанство Константин Сабор Августин Велики раскол Крсташки ратови Реформација Лутер
Сродне теме Уметност Празници Критицизам Екуменизам Литургија Музика Проповед Симболизам
Деноминације хришћана Западно Адвентисти Анабаптисти Англиканци Баптисти Калвинисти Католици Харизматици Евангелисти Лутеранци Методисти Неохаризматици Протестанти Пентекосталци Источно Православна црква Древноисточне цркве Асирска црква Истока Источне католичке цркве Антитринитаријанци Јеховини сведоци Свеци последњег дана Јединствени пентекосталци
Портал Хришћанство
п р у

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци (енгл. Serbian Orthodox Church in North and South America)^[а] органски је дио Српске православне цркве.

Сачињавају је епархије Новограчаничко-средњозападноамеричка, Источноамеричка, Западноамеричка, Канадска и Буеносајреска.

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци обухвата свих пет епархија Српске православне цркве које се налазе на подручју Сјеверне и Јужне Америке. Заједнички и аутономни послови ових епархија уређени су посебним Уставом Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци, који је донесен 2007. године, а потом и потврђен од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.^[1][2]

Средином 2019. године, учињен је покушај промјене дотадашњег црквеног уређења, путем доношења посебног Устава Српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, са редефинисаним дјелокругом, који се односио на епархије: Источноамеричку, Западноамеричку и Новограчаничко-средњозападноамеричку.^[3][4] Међутим, поменута промјена се испоставила као противправна, усљед чега је Свети архијерејски синод Српске православне цркве на свом засједању које је одржано 25. септембра 2019. године у Београду, донио одлуку о поништењу спорних промјена и враћању црквеног поретка у пређашње стање.^[5][6]

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци има административну аутономију у свим питањима која се тичу управљања спољашњим пословима: власништва, контроле, посједовања, руковођења и управљања покретном и непокретном имовином епархија, манастира, црквено-школских општина и других органа Цркве.

Званични језици су енглески и српски са писмом ћирилицом, и језик земље у којој се Црква налази.

Уређење Цркве је црквено-јерархијско и црквено-административно (самоуправно). Све што се односи на управу покретном и непокретном имовином, вјерским корпорацијама, нетечевинским корпорацијама, подређеним корпорацијама ма које врсте, задужбинама, фондовима и другим тијелима под надзором је епархијског архијереја, свештенства и световних лица одговарајућих црквено-административних тијела.

Црквено-јерархијске власти су: Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Епископски савјет, епархијски архијереј, епархијски црквени суд, архијерејски намјесник, парох и настојатељ и манастирско братство/сестринство. Црквено-административне (самоуправне) власти су: Црквени сабор, Централни црквени савјет, Централни управни одбор, епархијска скупштина, епархијски савјет, епархијски управни одбор, скупштина црквено-школске општине и управни одбор црквено-школске општине.^[7]

Основни црквеноправни акт је Устав Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци (2008).^[б] Замијенио је пређашње уставе: Устав Српске православне цркве у Сједињеним Државама Америке и Канади, Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду — Слободне српске православне епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду и Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Слободне српске православне цркве.

Епископски савјет (енгл. Episcopal Council) сачињавају епархијски архијереји: новограчаничко-средњозападноамерички, источноамерички, западноамерички, канадски и буеносајрески. Предсједник Епископског савјета је најстарији епископ по рангу. У одсуству предсједника замјењује га најстарији епископ по рукоположењу. Епископски савјет се састаје на позив предсједника или на захтјев већине епархијских архијереја. Одлуке се доносе већином гласова.^[8]

У периоду од 2009. до 2011. године у састав Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци улазила је и Митрополија либертивилско-чикашка као првопрестона епархија. Митрополит либертивилско-чикашки је био предсједник Епископског савјета, као и Црквенонародног сабора и Централног савјета, и ex officio представник Српске православне цркве на подручју Сјеверне и Јужне Америке.^[9][в]

Одлуком Светог архијерејског сабора од маја 2021. укинути су епископски савјети у разним црквеним областима.^[10]

• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018. 

• Званична страница Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци
• СПЦ (2009): Двадесети Сабор Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци одржан од 11-13. августа 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2019)
• Стање ствари (2019): Епископ Кирило: Писмо преосвећеним архијерејима Лонгину, Митрофану, Максиму и Иринеју