Византијска управа |
---|
|
Рани период (395-610) |
---|
Преторијски префект |
|
---|
Magister officiorum |
|
---|
Comes sacrarum largitionum |
|
---|
Comes rerum privatarum |
|
---|
Quaestor sacri palatii |
|
---|
|
Средњи период (610-1081) |
---|
|
Касни период (1081—1453) |
---|
|
|
Гроф државне благајне (лат. Comes sacrarum largitionum) била је титула високих чиновника централне администрације позног Римског царства у доба Домината (293-476). После пада Западног римског царства (476), функција се одржала у Византији још неко време. Његова функција била је слична функцији министра финансија.[1]
Позадина
Реформе цара Диоклецијана (293-305) и Константина Великог (324-337) имале су за циљ да ојачају централну власт и ослабе власт намесника у провинцијама, чије су побуне и узурпације обележиле цео 3. век и довеле до кризе Римског царства. То је постигнуто одвајањем војне и цивилне власти у провинцијама, дијецезама и префектурама, и формирањем централне државне администрације.[1]
Функција
Изграђивањем централне државне управе у доба цара Константина Великог (324-337), на врху централне администрације Царства били су канцелар и министар правосуђа. На челу финансијске управе (министарства финансија) стајали су шефови државне благајне (fiscus) и приватне царске благајне (res privatae), који се од Константиновог времена зову гроф државне благајне (лат. comes sacrarum largitionum) и гроф приватне благајне (лат. comes rerum privatarum). Њихова улога била је донекле ограничена тиме што се у провинцијама основна дажбина - анона (лат. annona), плаћала непосредно префектури преторија.[1]
Референце
- ^ а б в Острогорски, Георгије (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига. стр. 55—57.
|
---|
|
---|
Претходник | |
---|
Рана (330—717) | |
---|
Средња (717—1204) | |
---|
Касна (1204—1453) | |
---|
|
|
|
|
---|
Копнена војска | - Борбене тактике
- Војни приручници
- Ратови
- Битке
- Побуне
- Опсадно оружје
- Генерали
- Плаћеници
| Рана | |
---|
Средња | |
---|
Касна | |
---|
|
---|
Морнарица | |
---|
|
|
|
|
|