Консонанца
Звучни пример савршене консонанце на тону це1.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Звучни пример несавршене консонанце на тону це1.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Консонанца (лат. consonantia, фр. и енгл. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.[3]
Консонантни интервали деле се на:
- Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
- Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.
Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.
Извори
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.[непоуздан извор?]
