Stevan Koprivica

Stevan Koprivica

Datum rođenja	(1959-11-29)29. novembar 1959.
Mesto rođenja	Kotor FNR Jugoslavija

Stevan Koprivica (Kotor, 29. novembar 1959) srpski i crnogorski je dramski pisac, dramaturg, scenarista i univerzitetski profesor.

Biografija

Rođen 29. novembra 1959. godine u Kotoru, odrastao je i školovao se u Herceg Novom.^[1] Završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu^[2] u klasi profesora Ratka Đurovića. Živi i radi u Beogradu i Herceg Novom.

Napisao je preko trideset izvedenih pozorišnih komada, a scenarista je i više filmova i TV serija.

Jedan je od osnivača Festivala pozorišta za djecu u Kotoru.^[3] Bio je dugogodišnji upravnik Malog pozorišta „Duško Radović“, a sada je predsednik Upravnog odbora pozorišta „Boško Buha“.^[3]

On je redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti^[4] Univerziteta umetnosti u Beogradu i Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.^[5]

Sa suprugom Ljubicom ima kćerku Stanislavu Koprivicu, koja je pozorišni reditelj.^[6]

Nagrade

Sterijina nagrada za dramatizaciju Bašta sljezove boje^[7]
Sterijina nagrada za dramski tekst Bokeški D-mol^[7]
Nagrada za najbolju komediju Mi čekamo bebu na Festivalu Dani komedije u Jagodini^[7]
Nagrada Festivala pozorišta za decu u Kotoru za komad Novela od ljubavi^[7]
Nagrada „Zmajevih dečjih igara“ za predstavu Moj prvi razred^[7]
Nagrada Udruženja dramskih pisaca Srbije za dramu Dobro jutro admirale^[7]
Nagrada za tekst Bokeški D-mol na Festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ 2006. godine^[7]
Nagrada za najbolju predstavu Providenca na Festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ 2014. godine^[7]

Dela

Teatrografija

Dugo putovanje u Jevropu (Beogradsko dramsko pozorište (BDP), režija: E. Savin)^[8]
Jugo nokturno (BDP)^[8]
Tri čekića, o srpu da i ne govorimo (Srpsko narodno pozorište)^[8]
Oružje zbogom (BDP, režija: N. Janjetović)^[8]
U pola cene^[8] (BDP, režija: S. Koprivica)
M(j)ešoviti brak (Atelje 212, režija: M. Karadžić)^[8]
Ratna kuhinja (Atelje 212, režija: M. Karadžić)^[8]
Anđela (Zvezdara teatar, režija: M. Karadžić)
Navala (Zvezdara teatar, režija: E. Savin)^[8]
Tre sorelle (Zvezdara teatar, režija: M. Karadžić)^[8]
Talični Tom i Daltoni (Malo pozorište „Duško Radović”, režija: M. Karadžić)^[8]
Viđenje Isusa Krista u kasarni VP 2507 (Pozorište Boško Buha)^[8]
Mi čekamo bebu (Malo pozorište „Duško Radović”, režija: M. Karadžić)
Bajkovizija (Malo pozorište „Duško Radović”, u sopstvenoj režiji)^[8]
Deveta defanziva (Kruševačko pozorište)^[8]
Oružje zbogom (Beogradsko dramsko pozorište)^[8]
Zbogom oružje (Narodno pozorište Timočke krajine - Centar za kulturu Zoran Radmilović)^[8]
Novogodišnja avantura Taličnog Toma (Malo pozorište „Duško Radović”)^[8]
Bašta sljezove boje - dramatizacija (Malo pozorište „Duško Radović”, režija: M. Karadžić)^[8]
Mali Radojica i Kraljević Marko (Pozorište Boško Buha, režija: M. Karadžić)^[8]
Kad porasteš bićeš ja (Pozorište Boško Buha)^[8]
Deda Mrazov bajkodrom (Pozorište Boško Buha)^[8]
Tajna plave ptice (Pozorište Slavija)^[8]
Anđela (Zvezdara tatar)^[8]
Legenda o postanku (Budva Grad teatar)^[8]
Žaklina Bandeka (Kult teatar)^[8]
Divan dan (FaVi)^[8]
Plastika (Teatar Vuk)^[8]
Sa druge strane jastuka (Pozorište na Terazijama)^[8]
Tri musketara (Pozorište Boško Buha, režija: M. Karadžić)^[8]
Lepotica i zver (Pozorište Boško Buha, režija: M. Karadžić)^[8]
Pomjeranje tla (Crnogorsko narodno pozorište, režija: E. Savin)^[9]
Novela od ljubavi (Gradsko pozorište u Podgorici,^[10] režija: M. Karadžić)
Zauvijek tvoj (Gradsko pozorište u Podgorici], režija: M. Karadžić)^[9]
Bokeški D-moll (Centar za kulturu Tivat,^[10] režija: M. Karadžić)
Innominato (Centar za kulturu Tivat, režija: M. Karadžić)^[11]
Betula u malu valu (Centar za kulturu Tivat, režija: M. Karadžić)^[12]
Boka Hotel (Centar za kulturu Tivat, režija: Đ. Tešić)^[13]
Providenca (Centar za kulturu Tivat, režija: E. Savin)^[14]
Čarobnjak (Kraljevsko pozorište ''Zetski dom'' Cetinje^[15], režija: M. Karadžić)
Noć četiri mjeseca (Hercegnovsko pozorište, režija: S. Koprivica)
Škola (režija: Darijan Mihajlović)
Zelena čoja Montenegra (Beogradsko dramsko pozorište, Gradsko pozorište Podgorica, Grad teatar u Budvi; režija: Nikita Milivojević)^[16]

TV serije

Kontraš (1996)
Kod lude ptice (1998)
M(j)ešoviti brak (2003-2007)
Premijer (2007)
To toplo ljeto (2008)
Budva na pjenu od mora (2012-2013)
Senke nad Balkanom (2016-2020)

Filmski scenariji i TV drame

Zelena Čoja Montenegra
Balkanska braća (2005)
Neka čudna zemlja
Biće bolje (1994)
Rat uživo (2000)
Krojači džinsa (1982)
Promeni me (2007)
Čarlston za Ognjenku (2008)

Reference

^ „Stevan Koprivica: Vratio sam se u Novi, ali više ne liči na grad iz mog djetinjstva - CdM”. www.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-18.
^ http://www.srpskilegat.rs/rodjen-je-dramski-pisac-stevan-koprivica/?pismo=lat
^ ^а ^б „Direktor”. Gradsko Pozorište (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
^ „Stevan Koprivica | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
^ Gore, Univerzitet Crne. „Univerzitet Crne Gore - O Univerzitetu”. UCG - Univerzitet Crne Gore (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-18.
^ Raković, Brankica (2016-08-01). „Staša Koprivica: Vaspitavali su me kao hajduka, ne kao princezu”. Lola (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-18.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-18.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч ^џ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-18.
^ ^а ^б Jadran, Radio. „Stevan Koprivica: U zoni provizorijuma moja ostavka je „scenes a faire“, scena koja se mora izvršiti | Radio Jadran” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
^ ^а ^б Gradsko pozorište u Podgorici^{[мртва веза]}
^ Pozornica.Me (2020-09-15). „Innominato”. Pozornica.Me | Portal teatra! (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-18.
^ „Premijera predstave "Betula u malu valu"”. Radio DUX (на језику: хрватски). 2014-07-24. Приступљено 2021-11-18.
^ „Filmska ekranizacija predstave „Boka hotel“”. Radio Tivat (на језику: српски). 2015-04-12. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
^ „Novosađani ispratili “Providencu” desetominutnim ovacijama”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
^ „Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2011.
^ „ИНТЕРВЈУ Никита Миливојевић: Међу нама има још људовања”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.