Peta zemaljska konferencija KPJ

Peta zemaljska konferencija je bila podzemni "minikongres" Komunističke partije Jugoslavije održan u Zagrebu od 19. do 23. oktobra 1940. godine.^[1]

Često se ocenjuje da je ova konferencija imala značaj Kongresa. Na njoj je učestvalo 105 delegata, a radom je rukovodio novi generalni sekretar Josip Broz Tito.

Na Konferenciji su podneti izveštaji i referati i analiziran je dotadašnji rad Partije. KPJ je tada ukazala na opasnost agresije fašističkih zemalja na Kraljevinu Jugoslaviju i donela zaključke o svim važnim pitanjima rada Partije. Na kraju Konferencije izabran je i novi Centralni komitet od 22, i novi Politbiro od 7 članova.

Na konferenciji je potvrđeno faktičko stanje nastalo nakon staljinističke Velike čistke, tokom koje je staro rukovodstvo likvidirano, a Josip Broz došao na čelo partije.

Konferencija je bila poslednji veći skup komunista pred početak Drugog svetskog rata.

Glavni članak: KPJ tokom Velike čistke

Po okončanju velike čistke u KPJ, polovinom 1940. godine, Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije je odlučio da se sazove zemaljska partijska konferencija. Pripreme za konferenciju su bile veoma brižljivo vršene, pošto se partija nalazila u ilegalnosti. Prvo su, u periodu od maja do septembra 1940. godine, održavane mesne, zatim okružne, a na kraju pokrajinske konferencije, na kojima su birani delegati za konferenciju.

Kao mesto održavanja konferencije održavanje određen je Zagreb, u kome se tada nalazilo središte Centralnog komiteta. Josip Broz Tito je početkom septembra, za partijske potrebe, zakupio kuću Srećka Džamonje, profesora francuskog jezika i oca vajara Dušana Džamonje, u Bihaćkoj ulici broj 20. u zagrebačkom naselju Dubrava. Kuća je bila specijalno pripremljena za smeštaj delegata i rad konferencije, uklonjen je pregradni zid, postavljene su klupe i dr. Za sve vreme trajanja konferencije niko od 105 delegata nije napuštao kuću da se ne bi skretala pažnja.

Petoj zemaljskoj konferenciji prisustvovalo je 105 delegata iz svih krajeva Jugoslavije:

• Iz Srbije je bilo 17 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Srbiju, održanoj sredinom maja 1940. godine u Beogradu. U radu ove konferencije učestvovalo je 33 delegata. Na konferenciji su podneta dva referata: „Organizacioni izveštaj“, Aleksandra Rankovića i „O političkoj situaciji“ Milovana Đilasa, u kojima je analiziran rad Partije. Na kraju Konferencije izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju.
• Iz Slovenije je bilo 13 delegata izabranih na partijskoj konferenciji KP Slovenije, održanoj 29. i 30. juna 1940. godine na Vinju nad Dolskim, blizu Ljubljane.
• Iz Bosne i Hercegovine je bilo 5 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Bosnu i Hercegovinu, održanoj 27. i 28. jula 1940. godine u Sarajevu, u kući Slaviše Vajnera. U radu ove konferencije učestvovalo je 20 delegata. Na konferenciji su podneta tri referata - „Organizacioni izveštaj“, Uglješe Danilovića; „Politički referat“, Boriše Kovačevića i „Omladinski referat“, Ratka Dugonjića. Na kraju Konferencije izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo, kao i delegati za Petu zemaljsku konferenciju. U članstvo novog PK KPJ za BiH tada su izabrani: Uglješa Danilović, Stjepan Đaković, Isa Jovanović, Boriša Kovačević, Pašaga Mandžić, Vaso Miskin, Mustafa Pašić i Đuro Pucar.
• Iz Dalmacije je bilo 12 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Dalmaciju, održanoj 3. i 4. avgusta u Splitu. Ovoj konferenciji prisustvovalo je 30 delegata, kao i gosti - generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, Tone Tomšič i Marko Orešković. Na kraju Konferencije izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo, kao i delegati za Petu zemaljsku konferenciju. U članstvo novog PK KPJ za Dalmaciju tada su izabrani - Vicko Krstulović, politički sekretar, Ivan Amulić, organizacioni sekretar i članovi: Ivan Lavčević-Lučić, Andrija Božanić, Karla Njegovan, Ante Jurlin i Neda Marović.
• Iz Crne Gore, Boke, Sandžaka i Kosova i Metohije je bilo 10 delegata izabranih na Osmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju, održanoj 16. i 19. avgusta 1940. godine u selu Žugića Barama, kod Žabljaka. U radu ove konferencije učestvovalo je 30 delegata, kao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. Na konferenciji je podneto šest referata - „Politički izveštaj“, Blaža Jovanovića; „Organizacioni izveštaj“, Krsta Popivode; „O radu u sindikatima“, Boža Ljumovića; „O radu na selu“, Ivana Milutinovića; „O radu SKOJ-a“, Buda Tomovića i „O radu među ženama“, Branka Petričevića. Na kraju konferencije donesena je Rezolucija, izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju i prihvaćen predlog promene statusa partijske organizacije na Kosovu i Metohiji (na Petoj zemaljskoj konferencji Obalsni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju je postao Pokrajinski komitet).
• Iz Hrvatske je bilo 18 delegata izabranih na Prvoj konferenciji KP Hrvatske, održanoj 25. avgusta 1940. godine u Zagrebu. U radu ove konferencije, pored 64 delegata, učestvovali su: Josip Broz Tito, Edvard Kardelj i Pavle Pap Šilja. Ova konferencija je bila najpre zakazana za 11. avgust, ali je dan uoči održavanja došlo do hapšenja više članova CK KPH (Mirka Bukovca, Marijana Krajačića, Anke Butorac, Vladimira Bakarića i Martina Franekića), kao i člana CK KPJ Marinka Mihe. Na konferenciji je donesena Rezolucija, izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju
• Iz Makedonije je bilo 5 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Makedoniju, održanoj 8. septembra 1940. godine u Skoplju. U radu ove konferencije, pored 25 delegata, učestvovali su i predstavnici CK KPJ: Svetozar Vukmanović Tempo i Sreten Žujović. Na konferenciji su podneta dva referata: „Politički referat“, Metodija Šatorova i „Organizacioni referat“ Pera Tikvarova, u kojima je analiziran rad Partije. Na kraju konferencije je donesena Rezolucija, izabran Pokrajinski komitet i delegati za Petu zemaljsku konferenciju.
• Iz Vojvodine je bilo 7 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu, održanoj početkom septembra u Sremskoj Kamenici, na Fruškoj gori. U radu ove konferencije, pored 30 delegata, učestvovao je i predstavnik CK KPJ Ivan Milutinović. Pošto je tada politički sekretar Pokrajinskog komiteta, Žarko Zrenjanin, bio u zatvoru, radom konferencije je rukovodio Jusuf Tulić. Na konferenciji je donesena Rezolucija, izabrano novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju.

Pored ovih 87 delegata nacionalnih i pokrajinskih organizacija KPJ, Petoj zemaljskoj konferenciji je prisustvovalo i 8 posebnih delegata.

• Četiri delegata su bili predstavnici izabrani na Šestoj konferenciji SKOJ-a, održanoj 8. i 9. septembra 1940. godine u Zagrebu.
• Dragan Pavlović Šilja je bio delegat izabran na zemaljskom savetovanju Narodne pomoći Jugoslavije, održanom 11. avgusta 1940. godine u Zagrebu.
• Tri delegata su učestvovala, po pozivu CK KPJ i to: Mitar Bakić i Vlado Popović, kao delegati u ime vojske i Krsto Popivoda, kao rukovodilac škole pri CK KPJ, koja je u toku septembra i oktobra, radila u Makarskoj.

Pored 101 delegata, Konferenciji je prisustvovalo i jedna grupa partijskih aktivista, koja je učestvovala u pripremama i obezbeđivanju rada konferencije, među njima su bili: Kata Dumbović, Tonka Zorić, Pepca Kardelj, Bosiljka Beba Krajačić, Branko Malešević i Herta Has.

Uoči održavanja Pete zemaljske konferencije, broj članova Komunističke partije Jugoslavije je iznosio oko 6.500 članova.^{[nedostaje referenca]}

• U Bosni i Hercegovini je delovalo oko 830 članova KPJ, čijim je radom rukovodio PK KPJ za BiH na čelu sa Isom Jovanovićem.
• U Vojvodini je delovalo oko 600 članova KPJ, čijim je radom rukovodio PK KPJ za Vojvodinu na čelu sa Žarkom Zrenjaninom.
• U Dalmaciji je partijskim radom rukovodio PK KPJ za Dalamaciju na čijem je čelu bio Vicko Krstulović.
• U Makedoniji je delovalo oko 250 članova KPJ, čijim je radom rukovodio PK KPJ za Makedoniju n čelu sa Metodijem Šatorovim.
• U Sloveniji je delovala Komunistička partija Slovenije, koja je imala oko 900 članova svrstanih u 12 okružnih i 4 privremna okružna komiteta. Sekretar CK KP Slovenje je bio Edvard Kardelj.
• U Srbiji je delovalo oko 1.000 članova KPJ, čijim je radom rukovodio PK KPJ za Srbiju na čelu sa Aleksandrom Rankovićem.
• U Hrvatskoj je delovala Komunistička partija Hrvatske, koja je imala oko 2.700 članova. Sekretar CK KP Hrvatske bio je Rade Končar.
• U Crnoj Gori, Boki, Sandžaku i Kosovu i Metohiji delovalo je oko 950 članova KPJ, čijim je radom rukovodio PK KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju, na čijem je čelu bio Božo Ljumović. U okviru ovog PK, delovao je OK KPJ za Kosovo i Metohiju, koji je imao oko 230 članova i čiji je sekretar bio Boro Vukmirović (na Petoj zemaljskoj konferenciji partijska organizacija Kosova i Metohije je osamostaljena i dobila je vlastiti Pokrajinski komitet).

Ni trunke demokratije nije bilo na toj Konferenciji. Sve je bilo unaprijed pripremljeno i određeno. Svi su bili izabrani prema spisku koji je ranije napravljen. Niko se ni u jednom slučaju nije usudio da se suprotstavi. Tito je došao na Konferenciju u radničkom odijelu. On, koji se onako nosio! Mislim da u Jugoslaviji nije bilo čovjeka koji je bio tako obučen kao Tito. Sve pod izgovorom da se kamuflira pred klasnim neprijateljem. Zamisli, došao je u radničkom kombinezonu na Konferenciju! Čitavo njegovo ponašanje je bilo ponašanje ne prvoga medu jednakima - koga treba da potvrdi ili ne potvrdi Konferencija - nego jednog čovjeka za koga smo svi mi bili samo obični pioni. Nikad se, Vlado, više nijesam uplašio za ovu našu Partiju kao ovoga puta. Stekao sam utisak da će taj čovjek, zbog svojih strašnih ambicija, upropastiti našu Partiju!^[2]

– Nikola Lekić

Na početku rada Konferencije, na Titov predlog, izabrano je počasno Predsedništvo, u koje su izabrani Josif Staljin i Georgi Dimitrov i radno Predsedništvo, u koje su izabrani: Cana Babović, Edvard Kardelj, Rade Končar, Ivan Milutinović, Moša Pijade, Đuro Pucar, Ivo Lola Ribar, Stipe Romac, Franc Salomon, Metodije Šatorov, Žarko Zrenjanin i Josip Broz Tito.

Na Petoj zemaljskoj konferenciji podneto je 11 referata: „Izveštaj o organiazcionom potanju“, Josipa Broza Tita; „Politička situacija“, Edvarda Kardelja; „Referat o sindikalnom stanju“, Aleksandra Rankovića; „O agrarno seljačkom pitanju“, Ivana Milutinovića; „Nacionalno pitanje“, Milovana Đilasa; „Agitacija i propaganda“, Boris Kidrič; „Omladinsko pitanje“, Ive Lole Ribara, „O radu među ženama“, Vide Tomšič; „Rad u vojsci“, Mitra Bakića; „O tehnici i konspiraciji“, Pavle Pap; „O narodnoj pomoći“, Dragoslava Pavlovića.^[3]

Izborom novih članova Centralnog komiteta i Politbiroa, rukovodila je Kandidaciona komisija, u sastavu: Krsto Popivoda, Svetozar Vukmanović i Franc Salomon. A na predlog Krste Popivode, Josip Broz Tito je izabran za generalnog sekretara.

Na završetku rada konferencije, posle izbora izvršnih organa Partije Tito je dao završnu reč. Tom prilikom je rezimirao rezultate rada konferencije, ukazao na situaciju u kojoj se nalazi zemlja, na opasnost koja neposredno preti od strane fašizma i na to da se ide u susret sudbonosnim događajima. Izlaganje je završio rečima: "Drugovi, pred nama su odlučujući dani. Naprijed sada u konačnu pobjedu. Iduću konferenciju moramo održati u oslobođenoj zemlji i od tuđina i od kapitalista!".

Tito je, krajem oktobra, u ime učesnika Pete zemaljske konferencije, poslao pozdravni telegram Josifu Staljinu i Georgi Dimitrovu.

Na Petoj zemaljskoj konferenciji izabran je novi Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije, koji je brojao 22 člana i novi Politbiro Centralnog komiteta, koji je brojao 7 članova. Takođe na Konferenciji je izabrano i 16 kandidata za članove Centralnog komiteta („kandidati za članove CK KPJ“ bili su birani na partijskim konferencijama i kongresima, tokom ilegalnog partijskog rada, kako bi u datom momentu, u slučaju hapšenja, smrti, uskučenja iz partije ili druge nemogućnosti daljeg rada nekog postojećeg člana CK, došli na njegovo mesto). Izborom članova CK KPJ i Politbiroa rukovodila je Kandidaciona komisija u sastavu: Krsto Popivoda, Franc Salomon, Svetozar Vukmanović i Josip Broz Tito. Kandidaciona komisija je pripremila listu kandidata, koje su birali delegati na Konferenciji.

Od 22 izabranih članova CK KPJ u toku Narodooslobodilačke borbe je poginulo petoro, a 18 je proglašeno za narodne heroje. Od 16 kandidata za članove CK KPJ u toku Narodnooslobodilačke borbe je poginulo desetoro, a 12 je proglašeno za narodne heroje.

1. Spasenija Cana Babović (1907—1977), radnica. Rođena 1907. u Lazarevcu. Članica KPJ od 1928, a od 1939. članica PK KPJ za Srbiju. Učestvovala u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politička radnica. Umrla 1977. u Beogradu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
2. Jakov Blažević (1912—1996), pravnik. Rođen 1912. u Bužimu, kod Gospića. Član KPJ od 1928, od 1937. član CK KP Hrvatske, a od 1940. sekretar OK KPH za Liku. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1996. u Zagrebu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
3. Josip Broz Tito (1892—1980), metalski radnik. Rođen 1892. u Kumrovcu. Član KPJ od 1920, od 1934. član CK KPJ, a od 1937. generalni sekretar KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik, bio predsednik Jugoslavije, od 1953. do 1980. godine. Umro 1980. u Ljubljani. Trostruki narodni heroj i junak socijalističkog rada.
4. Milovan Đilas (1911—1995), književnik i pravnik. Rođen 1911. u Podbišću, kod Kolašina. Član KPJ od 1933, od 1938. član CK KPJ, a od 1940. član Politbiroa. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Iz SKJ isključen 1954. Umro 1995. u Beogradu.
5. Sreten Žujović Crni (1899—1976), namještenik. Rođen 1899. u Maloj Vrbici, kod Mladenovca. Član KPJ od 1924, a od 1936. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Iz KPJ isključen 1948. Umro 1976. u Beogradu.
6. Žarko Zrenjanin Uča (1902—1942), učitelj. Rođen 1902. u Izbištu, kod Vršca. Član KPJ od 1927, a od 1938. sekretar PK KPJ za Vojvodinu. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poginuo novembra 1942. u okolini Vršca. Narodni heroj.
7. Vlado Janić (1904—1991), železnički radnik. Rođen 1904. u Sisku. Član KPJ od 1931, a od 1937. član CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja general JNA. Umro 1991. u Beogradu. Narodni heroj.
8. Edvard Kardelj (1910—1979), učitelj. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1979. u Ljubljani. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
9. Boris Kidrič (1912—1953), naučnik. Rođen 1912. u Beču. Član KPJ od 1928, od 1932. član PK KPJ za Sloveniju, od 1935. sekretar CK SKOJ-a, a od 1939. član CK KP Slovenije. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1953. u Beogradu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
10. Rade Končar (1911—1942), elektro-mehaničar. Rođen 1911. u Lici. Član KPJ od 1933, od 1939. član CK KP Hrvatske, a od 1940. sekretar CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Zarobljen i streljan maja 1942. u Šibeniku. Narodni heroj.
11. Vicko Krstulović (1906—1988), fizički radnik. Rođen 1906. u Splitu. Član KPJ od 1922, od 1939. sekretar PK KPJ za Dalmaciju, a od 1940. član CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1988. u Splitu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
12. Franc Leskošek Luka (1897—1983), metalski rdnik. Rođen 1897. u Celju. Član KPJ od 1926, bio sindikalni funkcioner u Sloveniji, od 1934. član CK KPJ, od 1936. član Politbiroa CK KPJ, a od 1937. sekretar CK KP Slovnije. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1988. u Splitu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
13. Božo Ljumović (1896—1986), ekonomista i privatni nameštenik. Rođen 1896. u Virpazaru. Član KPJ od 1919, bio sekretar PK KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Iz KPJ isključen 1948. Umro 1986. u Titogradu.
14. Miha Marinko (1900—1983), rudar. Rođen 1900. u Trbovlju. Član KPJ od 1927, od 1933. sekretar PK KPJ za Sloveniju, a od 1934. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1983. u Ljubljani. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada. (nije učestvovao u radu Pete zemaljske konferencije, jer je bio uhapšen 11. avgusta 1941. u Zagrebu, a za člana CK KPJ je izabran u „odsustvu“).
15. Ivan Milutinović (1901—1944), student prava. Rođen 1901. u Stijeni Piperskoj, kod Podgorice. Član KPJ od 1923, a od 1938. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poginuo okobra 1944. u blizini Beograda. Narodni heroj.
16. Moša Pijade (1890—1957), novinar, slikar i likovni kritičar. Rođen 1890. u Beogradu. Član KPJ od 1920, a od 1925. do 1939. bio u zatvoru. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1957. u Parizu. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada.
17. Đuro Pucar Stari (1899—1979), kovački radnik. Rođen 1899. u Kesićima, kod Bosanskog Grahova. Član KPJ od 1922, a od 1939. član PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1979. u Beogradu. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada.
18. Aleksandar Ranković Marko (1909—1983), abadžijski radnik. Rođen 1909. u Draževcu, kod Obrenovca. Član KPJ od 1928, od 1937. sekretar PK KPJ za Srbiju, a od 1938. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Iz SKJ isključen 1966. Umro 1983. u Dubrovniku. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada.
19. Ivo Lola Ribar (1916—1943), pravnik i student filozofije. Rođen 1916. u Zagrebu. Član KPJ od 1936, od 1937. sekretar CK SKOJ-a. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poginuo novembra 1943. kod Glamočkog polja. Narodni heroj
20. Stipe Romac (1894—1978), zemljoradnik. Rođen 1894. u Sinju. Član KPJ od 1932. Iz članstva CK KPJ isključen, krajem 1940. godine, zbog nesprovođenja odluka donetih na Konferenciji. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Umro 1978. u Sinju.
21. Vida Tomšič (1913—1998), pravnica. Rođena 1913. u Ljubljani. Članica KPJ od 1934, a od 1940. članica CK KP Slovenije. Učestvovala u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politička radnica. Umrla 1998. u Ljubljani. Narodni heroj.
22. Metodije Šatorov (1897—1944), učitelj. Rođen 1897. u Prilepu. Za vreme emigracije u Bugarskoj, 1920. postao član BRP(k), a 1940. primljen u članstvo KPJ. Bio sekretar PK KPJ za Makedoniju. Iz članstva CK KPJ i KPJ isključen 1941, zbog samovoljnog priključennja PK KPJ za Makedoniju Bugarskoj komunističkoj partiji. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi Bugarske. Poginuo septembra 1944. u Pazardžiku (Bugarska).

1. Josip Broz Tito
2. Milovan Đilas
3. Edvard Kardelj
4. Rade Končar
5. Franc Leskošek
6. Ivan Milutinović
7. Aleksandar Ranković

1. Ivan Ivo Amulić (1911—1973), rudar. Rođen 1911. u Kostanju, kod Splitu. Član KPJ od 1932, od 1938. organizacioni sekretar PK KPJ za Dalmaciju, a od 1940. član CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1973. u Zagrebu.
2. Svetozar Vukmanović Tempo (1912—2000), pravnik. Rođen 1912. u Podgoru, kod Cetinje. Član KPJ od 1933, a od 1939. član PK KPJ za Srbiju. U članstvo CK KPJ uključen krajem 1940. kada je preuzeo rukovođenje radom tehnike CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 2000. u Reževićima, kod Petrovca na Moru. Narodni heroj.
3. Boro Vukmirović
4. Miloš Zidanšek
5. Blažo Jovanović (1907—1976), pravnik. Rođen 1907. u Veljem Brdu, kod Podgorice. Član KPJ od 1924, od 1934. sekretar PK KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju. U članstvo CK KPJ uključen marta 1942. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1976. u Igalu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
6. Jovan Kovačević (1903—1942), zemljoradnik. Član KPJ od 1922, bio član OK KPJ za Nikšić. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Zarobili ga i ubili četnici, juna 1942. godine.
7. Josip Kraš
8. Miloš Matijević Mrša
9. Jordan Nikolov Orce
10. Marko Orešković
11. Pavle Pap Šilja
12. Vlado Popović (1914—1972), apsolvent medicine. Rođen 1914. u Gornjim Brčelima, kod Bara. Član KPJ od 1932, od 1935. bio sekretar Univerzitetskog komiteta u Beogradu, a od 1937. borac u španskom građanskom ratu. U članstvo CK KPJ uključen 1941. kada je postao delegat CK KPJ pri CK KPH. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1972. u Londonu. Narodni heroj
13. Krsto Popivoda (1910—1988), pravnik. Član KPJ od 1933, a od 1939. delegat CK KPJ pri PK KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i KiM. U članstvo CK KPJ uključen septembra 1942. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1972. u Meljinama, kod Herceg Novog. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
14. Franc Salomon (1892—1943), rudar. Rođen 1892. u Trbovlju. Član KPJ od 1919, a od 1937. član CK KP Slovenije. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Zarobljen i odveden u Banjički logor, gde je ubijen aprila 1943. godine.
15. Kosta Stamenković
16. Momir Tomić Moša (1909—1979), krojački radnik. Rođen 1909. u Prijevoru, kod Čačka. Član KPJ od 1928, bio član OK KPJ za Čačak. Tokom Drugog svetskog rata bio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Posle oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1979. u Beogradu.

Neki od 105 učesnika Konferencije su bili:^[3]

Hrvatski pesnik Marin Franičević izdao je, 1950. godine, poemu „Peta zemaljska 1940.“. Poema je izdana povodom desete godišnjice održavanja Pete zemaljske konferencije KPJ, ali i kao odgovor na napade Informbiroa i umanjivanje zasluga Komunističke partije Jugoslavije u organizovanju i dizanju ustanka 1941. godine. Poema je doživela drugo izdanje 1985. godine u povodu manifestacije „Goranovo proljeće“ u Lukovdolu. Poemu je ilustrirao Ivan Lovrenčić.^[4]

Portal RRPJ

• Mala enciklopedija Prosveta. Beograd 1959. godina.
• Vladimir Dedijer Josip Broz Tito - prilozi za biografiju. „Kultura“, Beograd 1953. godina.
• Vujošević, Ubavka, ur. Peta zemaljska konferencija KPJ (19-23. oktobar 1940). „Komunist“, Beograd 1980. godina.
• Josip Broz Tito - sabrana djela (tom šesti). „Komunist“ Beograd, „BIGZ“ Beograd i „Naprijed“ Zagreb, 1981. godina.

• p
• r
• u

Savez komunista Jugoslavije

Republičke i
pokrajinske organizacije

• Savez komunista Bosne i Hercegovine
• Savez komunista Makedonije
• Savez komunista Slovenije
• Savez komunista Srbije
  • Savez komunista Vojvodine
  • Savez komunista Kosova
• Savez komunista Hrvatske
• Savez komunista Crne Gore
• Organizacija SKJ u JNA

Istorija SKJ (kongresi,
konferencije, važni događaji)

• Kongres ujedinjenja (1919.)
• Vukovarski kongres (1920.)
• Obznana (1920.)
• Prva konferencija (1922.)
• Druga konferencija (1923.)
• Treća konferencija (1924.)
• Bečki kongres (1926.)
• Konferencija u Zagrebu (1928.)
• Drezdenski kongres (1928.)
• Četvrta konferencija (1934.)
• Aprilski plenum (1936.)
• Velika čistka (1937-39.)
• Peta konferencija (1940.)
• Majsko savetovanje (1941.)
• Sednica 4. jula (1941.)
• NOB (1941-45.)
• Informbiro (1948.)
• Peti kongres (1948.)
• Šesti kongres (1952.)
• Treći plenum CK (1954.)
• Sedmi kongres (1958.)
• Osmi kongres (1964.)
• Brionski plenum (1966.)
• Deveti kongres (1969.)
• 20. sednica Predsedništva (1971.)
• Deseti kongres (1974.)
• Jedanaesti kongres (1978.)
• Dvanaesti kongres (1982.)
• Trinaesti kongres (1986.)
• Četrnaesti (vanredni) kongres (1990.)

Vezane organizacije

• Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista)
• Nezavisna radnička partija Jugoslavije
• Stranka radnog naroda
• Savez komunističke omladine Jugoslavije
• Savez socijalističke omladine Jugoslavije