Европско првенство у атлетици на отвореном 1978 — скок увис за жене

Скок увис у женској конкуренцији на 12. Европском првенству у атлетици 1978. одржано је 30. и 31. августа на Стадион Евжена Рошицкехо у Прагу (Чехословачка) .

Титулу освојену у Риму 1974 бранила је Роземари Акерман из Источне Немачке.

Земље учеснице

Учествовало је 23 такмичарке из 15 земаља.

  1.  Белгија (1)
  2.  Данска (1)
  3.  Западна Немачка (3)
  4.  Источна Немачка (3)
  5.  Италија (2)
  6.  Југославија (1)
  7.  Мађарска (1)
  8.  Норвешка (1)
  9.  Пољска (2)
  10. Румунија Румунија (1)
  11. Совјетски Савез СССР (1)
  12.  Уједињено Краљевство (1)
  13.  Холандија (1)
  14.  Чехословачка (3)
  15.  Шведска (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1978.
Светски рекорд Сара Симеони  Италија 2,01 Бреша, Италија 4. август 1978.
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава Роземари Вичас  Источна Немачка 1,95 Рим, Италија 8. септембар 1974.
Рекорди после завршеног Европског првенства 1978.
Светски рекорд Сара Симеони  Италија 2,01 Праг, Чехословачка 31. август 1978.
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава

Освајачи медаља

Сара Симеони
 Италија
Роземари Акерман
 Источна Немачка
Бригите Холзапфел
 Западна Немачка

Сатница

Датум Време Коло
30. август 10:15 Квалификације
31. август Финале

Резултати

Квалификације

У квалификацијама било је 23 такмичарки. Квалификациона норма за финале износила је 1,85 м (КВ) коју су прескочиле 11 такмичарки. У финале су пласирале и 3 на основу резултата (кв).[1][2]

Пласман Група Атлетичарка Земља Резултат Белешке
1. - Милада Карбанова  Чехословачка 1,85 КВ, ЛРС
2. - Роземари Акерман  Источна Немачка 1,85 КВ
3. - Јута Кирст  Источна Немачка 1,85 КВ
4. - Бригите Холзапфел  Западна Немачка 1,85 КВ
5. - Улрике Мајфарт  Западна Немачка 1,85 КВ
6. - Анет Харнак  Западна Немачка 1,85 КВ, ЛР
7. - Снежана Хрепевник  Југославија 1,85 КВ, ЛР
8. - Кристин Ниче  Источна Немачка 1,85 КВ
9. - Лариса Климентенок Совјетски Савез СССР 1,85 КВ, ЛР
10. - Сара Симеони  Италија 1,85 КВ
11. - Урсула Киелан  Пољска 1,85 КВ, ЛРС
12. - Марија Мрачнова  Чехословачка 1,83 кв, ЛРС
13. - Андреа Матаи  Мађарска 1,83 кв
14. - Астрид Твеит  Норвешка 1,83 кв, ЛРС
15. - Анет Танандер  Шведска 1,80
16. - Грит Ејструп  Данска 1,80 ЛРС
17. - Мирјам ван Лар  Холандија 1,75 ЛРС
18. - Марта Рехоровска  Чехословачка 1,75 ЛР
19. - Данута Булковска  Пољска 1,75 ЛРС
20. - Gilian Hitchen  Уједињено Краљевство 1,75 ЛР
21. - Корнелија Попе Румунија Румунија 1,75 ЛРС
22. - Ана-Марија Пира  Уједињено Краљевство 1,70 ЛРС
23. - Сандра Дини  Италија 1,70 ЛРС

Финале

Финале је одржано 31. августа 1978. године.[2][3]

Пласман Атлетичарка Земља Резултат Белешке
Сара Симеони  Италија 2,01 =СР, =ЕР, РЕП, =НР, =ЛР
Роземари Акерман  Источна Немачка 1,99 ЛРС
Бригите Холзапфел  Западна Немачка 1,95
4. Јута Кирст  Источна Немачка 1,93 ЛРС
5. Улрике Мајфарт  Западна Немачка 1,91
6. Андреа Матаи  Мађарска 1,85 ЛРС
7. Снежана Хрепевник  Југославија 1,85 =ЛР
8. Урсула Киелан  Пољска 1,85 =ЛРС
9. Анет Харнак  Западна Немачка 1,80
10. Астрид Твеит  Норвешка 1,80
11. Кристин Ниче  Источна Немачка 1,80
12. Лариса Климентенок Совјетски Савез СССР 1,80
13. Марија Мрачнова  Чехословачка 1,80
14. Милада Карбанова  Румунија 1,80

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 12. Европског првенства 1938—1978.[4]

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Уједињено Краљевство 2 2 2 6
2.  Румунија 2 2 0 4
3.  СССР 1 4 1 6
4.  Чехословачка 1 1 2 4
5.  Источна Немачка 1 1 0 2
6.  Италија 1 0 1 2
7.  Аустрија 1 0 0 1
 Француска 1 0 0 1
 Мађарска 1 0 0 1
10.  Холандија 0 1 0 1
 Југославија 0 1 0 1
12.  Данска 0 0 1 1
Њемачка Немачка 0 0 1 1
 Пољска 0 0 1 1
 Западна Немачка 0 0 1 1
Укупно {15} 11 12 10 33

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

Атлетичарка Земља
1. Јоланда Балаш  Румунија 2 1 0 3
2. Роземари Акерман  Источна Немачка 1 1 0 2
Тајсија Ченчик  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Сара Симеони  Италија 1 0 1 2

Референце

  1. ^ Резултати квалификација скока увис
  2. ^ а б Резултати у извештају ЕАА pp. 435.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  4. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1978.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 3.000 м
  • 100 м препоне
  • 400 м препоне
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок удаљ
  • кугла
  • диск
  • копље
  • петобој
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)  • 2022: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2024: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2021: Максим Недасекау (БЛР)  • 2023: Даув Амелс (ХОЛ)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)  • 2022: Јарослава Махучих (УКР)  • 2024: Јарослава Махучих (УКР)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)  • 2021: Јарослава Махучих (УКР)  • 2023: Јарослава Махучих (УКР)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023