Европско првенство у атлетици на отвореном 2002 — скок увис за жене

На 18. Европском првенству у атлетици 2002. у Минхену (Немачка), дисциплина скок увис у женској конкуренцији је одржана 9. и 11. августа на Олимпијском стадиону.

Земље учеснице

Учествовале су 21 такмичарка из 15 земаља.

  1.  Мађарска (1)
  2.  Молдавија (1)
  3.  Немачка (2)
  4.  Пољска (1)
  5.  Румунија (1)
  6.  Русија (3)
  7.  Словачка (1)
  8.  Турска (1)
  9.  Уједињено Краљевство (1)
  10.  Украјина (1)
  11.  Француска (1)
  12.  Хрватска (2)
  13.  Чешка (2)
  14.  Шведска (1)
  15.  Шпанија (2)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 2002.
Светски рекорд Стефка Костадинова  Бугарска 2,09 Рим, Италија 30. август 1987.
Европски рекорд
Рекорди Европских првенстава Урлике Мајнфарт Њемачка Западна Немачка 2,02 Атина, Грчка 8. септембар 1982.
Светски резултат сезоне Кајса Бергквист  Шведска 2,04 Лозана, Швајцрска 2. јул 2002.
Европски резултат сезоне

Освајачице медаља

Кајса Бергквист
 Шведска 		Марина Купцова
 Русија 		Олга Калитурина
 Русија

Сатница

Датум Време Коло
9. август 2002. Квалификације
11. август 2002. Финале

Резултати

Квалификације

У квалификацијама атлетичарке су биле подељене у две групе. Квалификациона норма је износила 1,92 метара, коју нико није прескочио, тако да су се у финале пласирале 12 такмичарки које су прескочиле 1,90 м (кв).[1][2]

Место Група Атлетичарка Земља Резултат Белешка
1. А Кајса Бергквист  Шведска 1,90 кв
1. А Ирина Михалченко  Украјина 1,90 кв
1. А Викторија Серјогина  Русија 1,90 кв
4. А Кетрин Холински  Немачка 1,90 кв
4. А Ана Ксок  Пољска 1,90 кв
6. А Дора Ђерфи  Мађарска 1,90 кв
7. А Бланка Влашић  Хрватска 1,90 кв
7. А Олга Калитурина  Русија 1,90 кв
9. Б Рут Беитија  Шпанија 1,90 кв
10. Б Сузан Џонс  Уједињено Краљевство 1,90 кв
10. Б Оана Пантелимон  Румунија 1,90 кв
12. Б Марина Купцова  Русија 1,90 кв
13. А Марта Медија  Шпанија 1,87
14. А Ива Стракова  Чешка 1,87
15. Б Невена Ленђел  Хрватска 1,87
16. Б Елена Херценберг  Немачка 1,87
17. Б Ина Глизнута  Молдавија 1,87
18. Б Марија Мелова  Словачка 1,83
19. Б Барбора Лалакова  Чешка 1,83
20. А Луси Финез  Француска 1,78
21. Б Џандегер Килинџер  Турска 1,78

Финале

Финале је одржано 11. августа 2002. године.[2][3]

Место Атлетичарка Земља 1,80 1,85 1,89 1,92 1,94 1,96 1,98 2,00 Резултат Белешка
Кајса Бергквист  Шведска - o o o o o ххo x− 1,98
Марина Купцова  Русија о о о ххо − − хх− х 1,92
Олга Калитурина  Русија о о о ххх 1,89
4. Оана Пантелимон  Румунија о хо о ххх 1,89
5. Ана Ксок  Пољска о о хо ххх 1,89
5. Бланка Влашић  Хрватска о о хо ххх 1,89
7. Сузан Џонс  Уједињено Краљевство о о ххо ххх 1,89
7. Кетрин Холински  Немачка о о ххо ххх 1,89
9. Ирина Михалченко  Украјина хо о ххо ххх 1,89
10. Викторија Серјогина  Русија о хо ххх 1,85
11. Рут Беитија  Шпанија о ххо ххх 1,85
12 Дора Ђерфи  Мађарска хо ххх 1,80

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 18. Европског првенства 1938—2002.[4]

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Румунија 3 2 0 5
2.  Уједињено Краљевство 2 2 2 6
3.  Западна Немачка 2 0 1 3
4.  СССР 1 5 3 9
5.  Чехословачка 1 1 2 4
6.  Бугарска 1 1 0 2
7.  Италија 1 0 2 3
8.  Источна Немачка 1 1 0 2
9.  Аустрија 1 0 0 1
 Француска 1 0 0 1
 Мађарска 1 0 0 1
 Словенија 1 0 0 1
 Шведска 1 0 0 1
14,  Русија 0 2 1 3
15.  Југославија 0 2 0 2
16.  Пољска 0 1 1 2
17.  Холандија 0 1 0 1
18.  Данска 0 0 1 1
 Литванија 0 0 1 1
Њемачка Немачка 0 0 1 1
 Немачка 0 0 1 1
Укупно {21} 17 18 16 51

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

Атлетичарка Земља
1. Јоланда Балаш  Румунија 2 1 0 3
2. Роземари Акерман  Источна Немачка 1 1 0 2
Тајсија Ченчик  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Сара Симеони  Италија 1 0 2 3


Референце

  1. ^ Резултати квалификација скока увис
  2. ^ а б Резултати у извештају ЕАА pp. 488.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  4. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца

Спољашње везе

  • Резултати
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 2002.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 100 м препоне
  • 400 м препоне
  • 20 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладива
  • копље
  • седмобој
  • п
  • р
  • у
Европски прваци у атлетици - скок увис
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)  • 2022: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2024: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2021: Максим Недасекау (БЛР)  • 2023: Даув Амелс (ХОЛ)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)  • 2022: Јарослава Махучих (УКР)  • 2024: Јарослава Махучих (УКР)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)  • 2021: Јарослава Махучих (УКР)  • 2023: Јарослава Махучих (УКР)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023