Bitka za Loznicu 1941.

Bitka za Loznicu
Deo Ustanak u Jugoslaviji

Ustanak u okupiranoj Jugoslaviji 1941.
Vrijeme:31. avgust 1941.
Mjesto:Srbija pod nemačkom okupacijom
Rezultat: Pobeda ČOJV
Sukobljene strane
Kraljevina JugoslavijaČetnički odredi JV Treći Reich Nemački Vermaht
Komandanti i vođe
Veselin Misita †
Bogdan Drljača
Georgije Bojić
Fon der Olenc
Snaga
Jadarski četnički odred snage: 500 četnika 105 vojnika 11. čete iz sastava 3. bataljona 738. pešadijski puk,
Žrtve i gubici
Četnici (Podrinjski, a kasnije Jadarski odred): 8 poginulih, 10 ranjenih Nemci: 12 poginulih, 93 zarobljenih

Bitka za Loznicu se odigrala 31. avgusta 1941. godine, u toku ustanka u Srbiji, kada su četnici pod komandom Veselina Misite oslobodili Loznicu od Nemaca.

Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji.[1] Tokom ovih borbi poginuo je Veselin Misita, potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je predvodio napad na Nemce. Loznica je bila prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).

Misitini četnici su napali Loznicu bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.[2][3] Zajedno sa Misitom, u napadu su učestvovale i samostalne četničke vođe Vlado Zečević i Ratko Martinović, koji su kasnije prišli partizanima.

Pozadina

Glavni članak: Ustanak u Srbiji 1941.

Kada je počeo ustanak u Srbiji, partizani su ismevali "ravnogorce" što se izležavaju i govore da nije vreme za borbu protiv okupatora.[4] Vođa ravnogoraca, pukovnik Dragoljub Mihailović je smatrao još uvek nije vreme za ustanak. On je cenio da je okupator jači u svakom pogledu, da bi borba protiv njega bila kontraproduktivna. Pukovnik Mihailović je zabranio da se napadaju žandarmi i Nemci, ili da se izvode sabotaže.[4] Nekoliko četničkih vođa, bez saglasnosti pukovnika Mihailovića, pridružilo se ustanku.[5] U avgustu 1941. godine, grupa "ravnogoraca", pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.[4]

Poručnik Ratko Martinović je u manastiru Tronoša razgovarao sa popom Vladom Zečevićem i potpukovnikom Veselinom Misitom, koji su takođe hteli da se uključe u borbu protiv Nemaca. Krajem avgusta 1941, kod manastira Tronoša je organizovan veliki narodni zbor. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih.[3] Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!" [3] Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.

Tok borbi

Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju.[3] U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje.[6]

31. avgusta ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca.[nedostaje referenca] Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:

Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.[6]

Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.[3]

Predaja grada Nemcima

Nakon smrti Misite, Draža Mihailović je poslao majora Pantelića u Loznicu. Dok su ustanici vodili borbu kod Novog Sela, Major Pantelić i njegovi oficiri Mika Komarčević, Lazar Savić su slali Nemcima delegaciju da pregovara o predaji Loznice. Četnici su predali Loznicu 11. oktobra 1941. godine, po naređenju Draže Mihailovića.[3] Ova predaja je porazno uticala na moral onih jedinica koje su se i dalje borile.

U Loznici je major Pantelić ostavio četu pod komandom Mike Komarčevića, koji je četu postrojio, oružje složio u kupe i tako sačekao Nemce. Prišao je oštrim korakom nemačkom oficiru ili podoficiru i predao raport.[3]

Tumačenja

Potpukovnik Veselin Misita, poginuo kao komandujući ustaničkih snaga pri oslobođenju Loznice

Istoričar Branko Petranović smatra da je Misita izveo ovu akciju da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu.[7] Slično je i Draža objašnjavao na sastanku sa Nemcima: "moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu."[8] Na posleratnom suđenju, utvrđeno je da su četnički odredi bez Mihailovićevog naređenja počeli pristupati ustanku:

Tužilac: Da li je Martinović napadao Krupanj?
Optuženi Mihailović: Jeste.
Tužilac: Po vašem naređenju?
Optuženi: Ne.
Tužilac: Jeste li naredili Aleksandru Mišiću da napadne Loznicu?
Optuženi: Nisam, jer mi tada nismo imali veze. Ja sam već kazao da je Mišić sam napao na Loznicu.
Tužilac: Znači da su vaši odredi počeli da ulaze u borbu, u ustanak. To je glavno, a vi posle objašnjavajte kako hoćete.[2]

Povezano

Izvori

  1. ↑ Dr I. Avakumović, Mihailović prema nemačkim dokumentima, London, 1969, 21
  2. ↑ 2,0 2,1 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 https://znaci.org/00001/9_5.htm
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 https://znaci.org/00001/9_4.htm
  5. ↑ Valter Manošek: VERMAHT I UBISTVA JEVREJSKIH MUŠKARACA U SRBIJI
  6. ↑ 6,0 6,1 Decenijama palio sveću zaboravljenom heroju
  7. ↑ Branko Petranović: Srpski narod u ustanku
  8. ↑ Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.
  • p
  • r
  • u
Sukobljene
strane
Wehrmacht • Italijani (do 1943.)  • Bugari (do 1944.)  • Ustaše i Domobrani • Nedićevci i Ljotićevci • Četnici ili JVuO (počeli kao Saveznici)  • Slovenski domobrani • Balisti
Vođe
i vojskovođe
Tok rata

Martovski puč • Aprilski rat • Okupacija • Ustanak (NDH • Crna Gora • Srbija • Slovenija • Makedonija) • Drvar • Kosmaj • Loznica • Krupanj • Užička Republika • Šabac • Mačva • Gornji Milanovac • Kraljevo • Gušenje ustanka u Srbiji (Divci, Napad četnika na Užice, Kadinjača, Mihailović) • Povlačenje u Sandžak • Pljevlja • Olovo
Teslić • Okučani • Weiss (Weiss I, Weiss II) • Neretva (Prozor, Jablanica, Konjic, Gornji Vakuf, Proboj) • Prodor NOVJ u Hercegovinu • Braun • Drina • Teufel • Prodor NOVJ u Crnu Goru • Lika • Schwarz (Razoružanje četnika, Sutjeska) • Velika Kladuša • Vlasenica • Paula • Zvornik • Varaždin • Lepenica • aerodrom Rajlovac • Bugojno • Neštin • Kapitulacija Italije (Osovina, Split, Istra, Provala oblaka) • Zrin • Tuzla • Ofanziva JVuO • Prijepolje • Kolašin • Višegrad • Zenica • Travnik • Štampetov most • Balkanski klanac • Sanski Most • Jesenji pljusak • Virovitica • Koprivnica • Traufe • Glina • Nemačka zimska ofanziva • Ziethen • Kugelblitz (Prijepolje) • Panter • Snežna oluja • Banja Luka
Huk šume • Napfkuchen • Prvi prodor NOVJ u Srbiju (Ivanjica) • Buktinja • Čaglin • Drežnica • Falkenjagd • Februarski pohod • Pik • Bura • Hajka • Popovo polje • Dachstein • Drugi prodor NOVJ u Srbiju • Nemačka ofanziva u istočnoj Bosni • Braunšvajg • Cazin • Lomnica • Korčula • Martin Brod • Prolećna ofanziva • Ljubija • Šolta • Šah • Drvar • Brač • Delnice • Podgorač • Čazma • Blitz • Denkerk • Bosiljevo • Toplica-Jablanica • Sniježnica-Trusina • Muholovka • Röslein • Andrijevica • Durmitor • Brezna • Savezničko bombardovanje (Vazdušni most, Ratweek) • Jelova gora • Dunavski vilenjak • Prijedor • Cazin • Banja Luka • Brač • Hvar • Valjevo • Aranđelovac • Cirkus • Trebinje • Niš • Beograd • Sremski front • Kosovo • Mostobran Kraljevo • Prilep • Draufgänger • Travnik • Cazin • Batina • Koprivnica • Našice • Knin • Proboj Armijske grupe E (Proboj iz Srbije, Proboj kroz istočnu Bosnu, Sjemeć, Proboj iz Crne Gore, Zeleni put II) • Četnička ofanziva u istočnoj Bosni • Virovitički mostobran • Decembarska ofanziva
Nemački protivudar • Travnik • Zimska oluja • Vukodlak • Mostar • Rübezahl • Bolman • Kraj zime • Majska oluja • Sarajevo • Bosanska golgota • Lijevča polje • Karlovac • Rijeka • Trst • Zelengora • Blajburg • Odžak
Ratni zločini
(spisak osuđenih)
Jasenovac • Sajmište • Banjica • Ciglana • Jadovno • Jajinci • Topovske šupe • Stara Gradiška • Šabac • Niš • Lepoglava • Jastrebarsko
Blagaj • Vrginmost • Drvar • Grahovo • Glina • Skela • Šabac • Kraljevo • Kragujevac • Valjevo • Novi Sad • Drakulić • Zabiokovlje • Imotski-Ljubuški • Gata • Prozor • Bijelo Polje • Sandžak i istočna Bosna • Doli • Vranić • Rača • Drugovac • Blajburg