Европско првенство у атлетици у дворани 1982 — скок удаљ за жене
Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 13. Европском првенству у атлетици у дворани 1982. године одржано је 6. марта уМилану (Италија).
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1981. у Греноблуу бранила је Карин Хенел из Западне Немачке.
Земље учеснице
Учествовало је 7. скакачица удаљ из 6 земаља.
- Данска (1)
- Западна Немачка (2)
- Источна Немачка (1)
- Италија (1)
- Румунија (1)
- Совјетски Савез (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1982. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Светлана Зорина | Совјетски Савез | 6,83 | Виљнус, Совјетски Савез | 17. јануар 1982. | |
Европски рекорд у дворани | ||||||
Рекорди европских првенстава у дворани | Карин Хенел | Западна Немачка | 6,70 | Гренобл, Француска | 21. фебруар 1981. | |
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Светлана Зорина | Совјетски Савез | 6,77 | Вилњус, Совјетски Савез | 17. јануар 1982. | |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани | ||||||
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1981. | ||||||
Нових рекорда није било. |
Најбољи европски резултати у 1982. години
Десет најбољих европских такмичарки у бацању кугле у дворани 1982. године пре почетка првенства 5. marta 1982), имале су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ) [3][4]
1. | Светлана Зорина | Совјетски Савез | 6,83 | 17. јануар | 1. СРЛ |
2. | Маргарита Буткиене | Совјетски Савез | 6,77 | 10. јануар | 2. СРЛ |
3. | Анита Стукан | Совјетски Савез | 6,62 | 17. јануар | 3. СРЛ |
4. | Валентина Гришченкова | Совјетски Савез | 6,59 | 30. јануар | 4. СРЛ |
5. | Галина Јегорова | Совјетски Савез | 6,56 | 6. јануар | 5. СРЛ |
6. | Хајке Дуве | Источна Немачка | 6,56 | 23. јануар | 6. СРЛ |
7. | Ангела Фојгт | Источна Немачка | 6,50 | 31. јануар | 9. СРЛ |
8÷10. |
Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на ЕП.
Освајачице медаља
Сабине Евертс Западна Немачка | Карин Ханел Западна Немачка | Вали Јонеску Румунија |
Резултати
Финале
Одржано је само финално такмичење јер је укупно учествовало 7 атлетичарки.[6]
Пласман | Атлетичарка | Земља | ЛР | ЛРС | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|---|
Сабине Евертс | Западна Немачка | 6,54 | 6,70 | |||
Карнн Хенел | Западна Немачка | 6,77 | 6,54 | |||
Вали Јонеску | Румунија | 6,75 | 6,75 | 6,52 | ||
4. | Светлана Зорина | Совјетски Савез | 6,83 СР | 6,83 | 6,43 | |
5. | Хајке Дрекслер | Источна Немачка | 6,52 | 6,33 | ||
6. | Дорте Расмусен | Данска | 6,24 | |||
7. | Патриција Паулото | Италија | 6,12 |
Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју атлетичарка представља
Укупни биланс медаља у скоку удаљ за жене после 12. Европског првенства у дворани 1970—1982.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Види још
- Освајачи медаља на европским првенствима у дворани — скок удаљ за жене
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок удаљ за жене
Референце
- ^ на сајту WA
- ^ Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене сајт Track and Field Statistics
- ^ Европска ранг листа - сајт WA Прибављено 9.8.2021.
- ^ Светска ранг листа на сајту WA Прибављено 9.8.2021.
- ^ „Комплетни резултати 1981, стр 412←415”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 13. 08. 2021.
- ^ Резултати на сајту Мајка Рихтера
Спољашње везе
- Комптетни резултати са ЕПд 1982, сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1982. на сајту todor66.com
- Европска првенство у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.