Европско првенство у атлетици у дворани 1984 — скок удаљ за жене
Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 15. Европском првенству у атлетици у дворани 1984. године одржано је 3. марта у Гетеборгу (Шведскаа).
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1983. у Бечу бранила је Ева Муркова из Чехословачке.
Земље учеснице
Учествовало је 5. скакачица удаљ из 5 земаља.
- Италија (1)
- Норвешка (1)
- Уједињено Краљевство (1)
- Чехословачка (1)
- Шведска (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1984. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Хајке Дауте | Источна Немачка | 6,99 | Зенфтенберг, Источна Н4емачка | 12. јануар 1984. | |
Европски рекорд у дворани | ||||||
Рекорди европских првенстава у дворани | Карин Хенел | Западна Немачка | 6,70 | Гренобл, Француска | 21. фебруар 1981. | |
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Хајке Дауте | Источна Немачка | 6,99 | Зенфтенберг, Источна Н4емачка | 12. јануар 1984. | |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани | ||||||
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1981. | ||||||
Нових рекорда није било. |
Најбољи европски резултати у 1984. години
Десет најбољих европских такмичарки у бацању кугле у дворани 1983. године пре почетка првенства 2.марта 1984), имале су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ) [3][4]
1. | Хајке Дауте | Источна Немачка | 6,99 | 21.јануар СРЛ | 1. СРЛ |
2. | Анишоара Кушмир | Румунија | 6,90 | 18 фебруар | 2. СРЛ |
3. | Забине Пец | Источна Немачка | 6,82 | 21. јануар | 3. СРЛ |
4. | Ларуиса Балута | Совјетски Савез | 6,70 | 17. фебруар | 4. СРЛ |
6. | Марион Рајхелт | Источна Немачка | 6,66 | 1. фебруар | 6. СРЛ |
7. | Јелена Чичерова | Совјетски Савез | 6,65 | 15. фебруар | 7. СРЛ |
8. | Сизан Херншо | Уједињено Краљевство | 6,64 | 4. фебруар | 7. СРЛ |
9. | Ева Муркова | Чехословачка | 6,63 | 28. јануар | 9. СРЛ |
10. | Ђина Ghioroaie | Румунија | 6,62 | 18. фебруар | 10. СРЛ |
Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на ЕП.
Освајачице медаља
Сизан Херншо Уједињено Краљевство | Ева Муркова Чехословачка | Стефанија Лазарони Италија |
Резултати
Финале
Одржано је само финално такмичење јер је учетвовало само 5 атлетичарки.[5]
Пласман | Атлетичарка | Земља | ЛР | ЛРС | #1 | #2 | #3 | #4 | #5 | #6 | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Сизан Херншо | Уједињено Краљевство | 6,64 | 6,64 | x | 6,63 | 6.70 | 6,62 | x | 6,70 | 6,70 | НР | |
Ева Муркова | Чехословачка | 6,77 | 6,53 | 6,47 | 6,55 | 6.46 | 6,51 | 6,4 | 6,47 | 6,55 | ||
Стефанија Лазарони | 1984.Италија | 6,24 | 6,43 | 6,48 | 6,36 | х | 6,32 | 6,48 | ||||
4. | Пиа Сандберг | Шведска | x | x | 5,60 | 5,88 | 5,84 | 5,93 | 5,93 | |||
5. | Сив Кристенсен | Источна Немачка | x | 5,68 | 5,61 | 5,65 | x | x | 5,68 |
Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју атлетичарка представља
Укупни биланс медаља у скоку удаљ за жене после 15. Европског првенства у дворани 1970—1984.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Види још
- Освајачи медаља на европским првенствима у дворани — скок удаљ за жене
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок удаљ за жене
Референце
- ^ на сајту WA
- ^ Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене сајт Track and Field Statistics
- ^ Европска ранг листа - сајт WA Прибављено20.8.2021.
- ^ Светска ранг листа на сајту WA Прибављено 20.8.2021.
- ^ „Резултати на сајту Мајка Рихтера”. Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра
|url=
(помоћ) 09. 02. 2010. г. Приступљено 02. 01. 2022.
Спољашње везе
- Комптетни резултати са ЕПд 1984, сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1984. на сајту todor66.com
- Европска првенство у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.